Граѓанското учество како концепт е суштинска компонента на едно здраво демократско општество. Ангажираното граѓанство, т.е. граѓаните кои се активно вклучени во подобрувањето на своите заедници и својата држава се од огромнa корист за граѓанското општеството и главен показател за здрави заедници, демократска држава и задоволни граѓани.
Граѓанското учество како концепт е суштинска компонента на едно здраво демократско општество. Ангажираното граѓанство, т.е. граѓаните кои се активно вклучени во подобрувањето на своите заедници и својата држава се од огромнa корист за граѓанското општеството и главен показател за здрави заедници, демократска држава и задоволни граѓани.
Граѓанското учество како концепт е суштинска компонента на едно здраво демократско општество. Ангажираното граѓанство, т.е. граѓаните кои се активно вклучени во подобрувањето на своите заедници и својата држава се од огромнa корист за граѓанското општеството и главен показател за здрави заедници, демократска држава и задоволни граѓани.
Граѓанското учество како концепт е суштинска компонента на едно здраво демократско општество. Ангажираното граѓанство, т.е. граѓаните кои се активно вклучени во подобрувањето на своите заедници и својата држава се од огромнa корист за граѓанското општеството и главен показател за здрави заедници, демократска држава и задоволни граѓани.
Граѓанското учество како концепт е суштинска компонента на едно здраво демократско општество. Ангажираното граѓанство, т.е. граѓаните кои се активно вклучени во подобрувањето на своите заедници и својата држава се од огромнa корист за граѓанското општеството и главен показател за здрави заедници, демократска држава и задоволни граѓани.
Колку граѓаните во Република Македонија чувствуваат поврзаност со заедниците во кои живеат?
НА МОИТЕ СОСЕДИ МОЖЕ ДА ИМ СЕ ВЕРУВА
49%
?
МИСЛАМ ДЕКА СОСЕДИТЕ БИ МЕ ИСКОРИСТИЛЕ, ДОКОЛКУ ИМ СЕ УКАЖЕ МОЖНОСТ
51%
Колку често луѓето од вашиот град, вашето село си помагаат еден на друг?
8%
Никогаш
49%
Ретко
32%
Често
13%
Цело време
СОЛИДАРНОСТА во заедниците е во директна врска со
ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
Нешто повеќе од половина
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ПРИПАЃААТ НА СВОEТО МААЛО И ГРАД/СЕЛО
вработени54%
невработени54%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА ПРИПАЃААТ НА ГРАД/СЕЛО
2 од 3
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
возрасни70%
млади43%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА И ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
Младите се чувствуваат значително понеповрзани и со своите градови и со сопствената држава во споредба со повозрасните сограѓани
Колку од испитаниците се задоволни од местото во кое живеат?
многу
31%
делумно
45%
малку
15%
воопшто
9%
довербата во соседите и чувството на припадност во заедниците се концепти тесно поврзани со задоволството на граѓаните од своите места на живеење
31%
Возрасни
16%
Млади
МНОГУ СЕ ЗАДОВОЛНИ ОД ДРЖАВАТА КАКО МЕСТО НА ЖИВЕЕЊЕ
Каде се гледате себеси за 5 години?
НИЕ НЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ГО МЕНУВАМЕ МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
65%
НИЕ НЕ СЕ ГЛЕДАМЕ ВО ДРЖАВАВА, ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО СТРАНСТВО
26%
НИЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО ДРЖАВАВА, НО НЕ ВО МОМЕНТАЛНОТО МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
8%
Moжеме да заклучиме дека:
ДА СЕ ПРИПАЃА ЗНАЧИ ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН.
ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН ЗНАЧИ ДА СЕ ПРИПАЃА.
КОЛКУ ЛУЃЕТО СЕ ПОЗАДОВОЛНИ ОД СВОИТЕ ЗАЕДНИЦИ, ТОЛКУ ПОСИЛНО ИМ Е ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
2015
Колку граѓаните во Република Македонија чувствуваат поврзаност со заедниците во кои живеат?
НА МОИТЕ СОСЕДИ МОЖЕ ДА ИМ СЕ ВЕРУВА
47%
?
МИСЛАМ ДЕКА СОСЕДИТЕ БИ МЕ ИСКОРИСТИЛЕ, ДОКОЛКУ ИМ СЕ УКАЖЕ МОЖНОСТ
53%
Колку често луѓето од вашиот град, вашето село си помагаат еден на друг?
8%
Никогаш
49%
Ретко
30%
Често
12%
Цело време
СОЛИДАРНОСТА во заедниците е во директна врска со
ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
Нешто повеќе од половина
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ПРИПАЃААТ НА СВОEТО МААЛО И ГРАД/СЕЛО
вработени58%
невработени54%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА ПРИПАЃААТ НА ГРАД/СЕЛО
2 од 3
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
возрасни70%
млади49%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА И ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
Младите се чувствуваат значително понеповрзани и со своите градови и со сопствената држава во споредба со повозрасните сограѓани
Колку од испитаниците се задоволни од местото во кое живеат?
многу
33%
делумно
43%
малку
15%
воопшто
10%
довербата во соседите и чувството на припадност во заедниците се концепти тесно поврзани со задоволството на граѓаните од своите места на живеење
33%
Возрасни
17%
Млади
МНОГУ СЕ ЗАДОВОЛНИ ОД ДРЖАВАТА КАКО МЕСТО НА ЖИВЕЕЊЕ
Каде се гледате себеси за 5 години?
НИЕ НЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ГО МЕНУВАМЕ МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
60%
НИЕ НЕ СЕ ГЛЕДАМЕ ВО ДРЖАВАВА, ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО СТРАНСТВО
27%
НИЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО ДРЖАВАВА, НО НЕ ВО МОМЕНТАЛНОТО МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
10%
Moжеме да заклучиме дека:
ДА СЕ ПРИПАЃА ЗНАЧИ ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН.
ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН ЗНАЧИ ДА СЕ ПРИПАЃА.
КОЛКУ ЛУЃЕТО СЕ ПОЗАДОВОЛНИ ОД СВОИТЕ ЗАЕДНИЦИ, ТОЛКУ ПОСИЛНО ИМ Е ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
2014
Колку граѓаните во Република Македонија чувствуваат поврзаност со заедниците во кои живеат?
НА МОИТЕ СОСЕДИ МОЖЕ ДА ИМ СЕ ВЕРУВА
46%
?
МИСЛАМ ДЕКА СОСЕДИТЕ БИ МЕ ИСКОРИСТИЛЕ, ДОКОЛКУ ИМ СЕ УКАЖЕ МОЖНОСТ
54%
Колку често луѓето од вашиот град, вашето село си помагаат еден на друг?
9%
никогаш
цело време
12%
46%
ретко
често
33%
СОЛИДАРНОСТА во заедниците е во директна врска со
ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
НЕШТО ПОВЕЌЕ ОД ПОЛОВИНА
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ПРИПАЃААТ НА СВОEТО МААЛО И ГРАД/СЕЛО
вработени58%
невработени47%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА ПРИПАЃААТ НА ГРАД/СЕЛО
2 од 3
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
возрасни74%
млади51%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА ДРЖАВАТА
Младите и невработените се чувствуваат значително понеповрзани и со своите градови и со сопствената држава во споредба со повозрасните и вработените сограѓани
Колку од испитаниците се задоволни од местото во кое живеат?
многу
35%
делумно
42%
малку
15%
воопшто
8%
ЗАДОВОЛСТВО ОД МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ, довербата во соседите и чувството на припадност во заедниците се концепти тесно поврзани со задоволството на граѓаните од своите места на живеење
возрасни32%
млади24%
МНОГУ СЕ ЗАДОВОЛНИ од државата како место на живеење
Каде се гледате себеси за 5 години?
НИЕ НЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ГО МЕНУВАМЕ МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
68%
НИЕ НЕ СЕ ГЛЕДАМЕ ВО ДРЖАВАВА, ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО СТРАНСТВО
23%
НИЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО ДРЖАВАВА, НО НЕ ВО МОМЕНТАЛНОТО МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
9%
Moжеме да заклучиме дека:
ДА СЕ ПРИПАЃА ЗНАЧИ ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН.
ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН ЗНАЧИ ДА СЕ ПРИПАЃА.
КОЛКУ ЛУЃЕТО СЕ ПОЗАДОВОЛНИ ОД СВОИТЕ ЗАЕДНИЦИ, ТОЛКУ ПОСИЛНО ИМ Е ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
2013
Колку граѓаните во Република Македонија чувствуваат поврзаност со заедниците во кои живеат?
НА МОИТЕ СОСЕДИ МОЖЕ ДА ИМ СЕ ВЕРУВА
46%
?
МИСЛАМ ДЕКА СОСЕДИТЕ БИ МЕ ИСКОРИСТИЛЕ, ДОКОЛКУ ИМ СЕ УКАЖЕ МОЖНОСТ
54%
Колку често луѓето од вашиот град, вашето село си помагаат еден на друг?
11%
НИКОГАШ
50%
РЕТКО
29%
ЧЕСТО
10%
ЦЕЛО ВРЕМЕ
СОЛИДАРНОСТА во заедниците е во директна врска со
ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
ПОМАЛКУ ОД ДВЕ ТРЕТИНИ НА ГРАЃАНИТЕ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ МУ
припаѓаат на својот град/своето село
нешто повеќе од 2 од 3
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
мажи64%
жени58%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА ПРИПАЃААТ ВО НАСЕЛЕНОТО МЕСТО
возрасни74%
млади53%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА ДРЖАВАТА
Младите и жените се чувствуваат значително понеповрзани и со своите градови и со сопствената држава во споредба со повозрасните и машките сограѓани
Колку од испитаниците се задоволни од местото во кое живеат?
многу
31%
делумно
44%
малку
15%
воопшто
10%
ЗАДОВОЛСТВО ОД МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ, довербата во соседите и чувството на припадност во заедниците се концепти тесно поврзани со задоволството на граѓаните од своите места на живеење
18%
МЛАДИ
31%
ВОЗРАСНИ
МНОГУ СЕ ЗАДОВОЛНИ ОД ДРЖАВАТА КАКО МЕСТО НА ЖИВЕЕЊЕ
Каде се гледате себеси за 5 години?
НИЕ НЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ГО МЕНУВАМЕ МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
71%
НИЕ НЕ СЕ ГЛЕДАМЕ ВО ДРЖАВАВА, ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО СТРАНСТВО
21%
НИЕ ПЛАНИРАМЕ ДА ЖИВЕЕМЕ ВО ДРЖАВАВА, НО НЕ ВО МОМЕНТАЛНОТО МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
8%
Moжеме да заклучиме дека:
ДА СЕ ПРИПАЃА ЗНАЧИ ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН.
ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН ЗНАЧИ ДА СЕ ПРИПАЃА.
КОЛКУ ЛУЃЕТО СЕ ПОЗАДОВОЛНИ ОД СВОИТЕ ЗАЕДНИЦИ, ТОЛКУ ПОСИЛНО ИМ Е ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
Колку граѓаните во Република Македонија чувствуваат поврзаност со заедниците во кои живеат?
НА МОИТЕ СОСЕДИ МОЖЕ ДА ИМ СЕ ВЕРУВА
52%
МИСЛАМ ДЕКА СОСЕДИТЕ БИ МЕ ИСКОРИСТИЛЕ, ДОКОЛКУ ИМ СЕ УКАЖЕ МОЖНОСТ
48%
Колку често луѓето во своите маала си помагаат еден на друг?
никогаш
9%
16%
цело време
35%
често
ретко
40%
СОЛИДАРНОСТА во заедниците е во директна врска со
ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
2 од 3
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ПРИПАЃААТ НА СВОЈОТ ГРАД, СВОЕТО СЕЛО
3 од 4
ГРАЃАНИ СМЕТААТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
возрасни78%
млади68%
ИСПИТАНИЦИ МИСЛАТ ДЕКА МНОГУ ѝ ПРИПАЃААТ НА ДРЖАВАТА
И возрасните и младите подеднакво чуствуваат припадност кон маалото и местото на живеење, меѓутоа
МЛАДИТЕ МНОГУ ПОМАЛКУ СЕ ЧУСТВУВААТ ДЕКА ѝ ПРИПАЃААТ НА МАКЕДОНИЈА
Колку од испитаниците се задоволни од местото во кое живеат?
многу
39%
делумно
42%
малку
13%
воопшто
6%
1 215 000 граѓани се МНОГУ или
ДЕЛУМНО ЗАДОВОЛНИ
за разлика од
424.200 граѓани кои СЕ МАЛКУ или ВООПШТО НЕ СЕ ЗАДОВОЛНИ
ОД ГРАДОТ/СЕЛОТО ВО КОЕ ЖИВЕАТ
Moжеме да заклучиме дека:
ДА СЕ ПРИПАЃА ЗНАЧИ ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН.
ДА СЕ БИДЕ ЗАДОВОЛЕН ЗНАЧИ ДА СЕ ПРИПАЃА.
КОЛКУ ЛУЃЕТО СЕ ПОЗАДОВОЛНИ ОД СВОИТЕ ЗАЕДНИЦИ, ТОЛКУ ПОСИЛНО ИМ Е ЧУВСТВОТО НА ПРИПАДНОСТ
2015
Граѓанското учество е поврзано со чувството за ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ.
Во Македонија граѓаните се поделени...
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
63%
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
НЕ Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
37%
НА 3 ОД 4 ИМ Е ВАЖНО ДА ИМААТ МОЖНОСТ ДА ВЛИЈААТ ВРЗ ОДЛУКИТЕ ВО НИВНАТА ЛОКАЛНА ЗАЕДНИЦА
78%
возрасни
77%
млади
на возрасните и младите ИМ Е МНОГУ или ДЕЛУМНО ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
Дали би сакале да бидете повклучени во одлуките што ги носи општинскиот совет кои го засегаат вашето место на живеење?
“ДА, би сакале”
48%
“НЕ би сакале ”
22%
“Зависи од проблемот”
30%
ПОВЕЌЕ ОД СЕКОЈ ВТОРБИ САКАЛ ДА БИДЕ ПОВКЛУЧЕН ВО ОВИЕ ОДЛУКИ ➨
ПООБРАЗOВАНИТЕ ИМААТ ПОГОЛЕМА ЖЕЛБА ЗА ВКЛУЧЕНОСТ И ВЛИЈАНИЕ ВРЗ ОДЛУКИТЕ
Позадоволни сме
кога знаеме дека
можеме да влијаеме
2016
Граѓанското учество е поврзано со чувството за ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ.
Во Македонија граѓаните се поделени...
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
51%
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
НЕ Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
33%
НА 3 ОД 4 ИМ Е ВАЖНО ДА ИМААТ МОЖНОСТ ДА ВЛИЈААТ ВРЗ ОДЛУКИТЕ ВО НИВНАТА ЛОКАЛНА ЗАЕДНИЦА
81%
возрасни
73%
млади
на возрасните и младите ИМ Е МНОГУ или ДЕЛУМНО ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
Дали би сакале да бидете повклучени во одлуките што ги носи општинскиот совет кои го засегаат вашето место на живеење?
“ДА, би сакале”
53%
“НЕ би сакале ”
22%
“Зависи од проблемот”
26%
ПОВЕЌЕ ОД СЕКОЈ ВТОРБИ САКАЛ ДА БИДЕ ПОВКЛУЧЕН ВО ОВИЕ ОДЛУКИ ➨
ПООБРАЗOВАНИТЕ ИМААТ ПОГОЛЕМА ЖЕЛБА ЗА ВКЛУЧЕНОСТ И ВЛИЈАНИЕ ВРЗ ОДЛУКИТЕ
Позадоволни сме
кога знаеме дека
можеме да влијаеме
2014
Граѓанското учество е поврзано со чувството за ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ.
Во Македонија граѓаните се поделени...
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
64%
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
НЕ Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
36%
На 3 од 4ИМ Е ВАЖНО ДА ИМААТ МОЖНОСТ ДА ВЛИЈААТ ВРЗ ОДЛУКИТЕ ВО НИВНАТА ЛОКАЛНА ЗАЕДНИЦА ➨
возрасни80%
млади74%
ИМ Е МНОГУ или ДЕЛУМНО ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
Дали би сакале да бидете повклучени во одлуките што ги носи општинскиот совет кои го засегаат вашето место на живеење?
“ДА, би сакале”
51%
“НЕ би сакале ”
21%
“Зависи од проблемот”
29%
ПОВЕЌЕ ОД СЕКОЈ ВТОРБИ САКАЛ ДА БИДЕ ПОВКЛУЧЕН ВО ОВИЕ ОДЛУКИ ➨
ПООБРАЗOВАНИТЕ ИМААТ ПОГОЛЕМА ЖЕЛБА ЗА ВКЛУЧЕНОСТ И ВЛИЈАНИЕ ВРЗ ОДЛУКИТЕ
Позадоволни сме
кога знаеме дека
можеме да влијаеме
2013
Граѓанското учество е поврзано со чувството за ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ.
Во Македонија граѓаните се поделени...
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
59%
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
НЕ Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
41%
На 3 од 4ИМ Е ВАЖНО ДА ИМААТ МОЖНОСТ ДА ВЛИЈААТ ВРЗ ОДЛУКИТЕ ВО НИВНАТА ЛОКАЛНА ЗАЕДНИЦА
возрасни75%
млади74%
ИМ Е МНОГУ или ДЕЛУМНО ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
мажи45%
жени40%
ИМ Е МНОГУ ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
Дали би сакале да бидете повклучени во одлуките што ги носи општинскиот совет кои го засегаат вашето место на живеење?
“ДА, би сакале”
49%
“НЕ би сакале ”
23%
“Зависи од проблемот”
28%
ПОВЕЌЕ ОД СЕКОЈ ВТОРБИ САКАЛ ДА БИДЕ ПОВКЛУЧЕН ВО ОВИЕ ОДЛУКИ ➨
ПООБРАЗOВАНИТЕ ИМААТ ПОГОЛЕМА ЖЕЛБА ЗА ВКЛУЧЕНОСТ И ВЛИЈАНИЕ ВРЗ ОДЛУКИТЕ
Позадоволни сме
кога знаеме дека
можеме да влијаеме
Граѓанското учество е поврзано со чувството за ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ.
Во Македонија граѓаните се поделени...
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
57%
ЈАС МИСЛАМ ДЕКА
НЕ Е МОЈА ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
ДА ДЕЈСТВУВАМ ЗА ДА ЈА ПОДОБРАМ МОЈАТА ЗАЕДНИЦА
43%
На 3 од 4ИМ Е ВАЖНО ДА ИМААТ МОЖНОСТ ДА ВЛИЈААТ ВРЗ ОДЛУКИТЕ ВО НИВНАТА ЛОКАЛНА ЗАЕДНИЦА
ПОВЕЌЕ ОД СЕКОЈ ВТОРБИ САКАЛ ДА БИДЕ ПОВКЛУЧЕН ВО ОВИЕ ОДЛУКИ
НА
77%од возрасните
73%од младите
ИМ Е МНОГУ/ДЕЛУМНО
ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
ПООБРАЗOВАНИТЕ ИМААТ ПОГОЛЕМА ЖЕЛБА ЗА ВКЛУЧЕНОСТ И ВЛИЈАНИЕ ВРЗ ОДЛУКИТЕ
НА
МЛАДИТЕ им е
ПОМАЛКУ ВАЖНО ДА ВЛИЈААТ , МЕЃУТОА ЛИЧНАТА ОДГОВОРНОСТ Е ИСТА
Позадоволни сме
кога знаеме дека
можеме да влијаеме
2016И покрај големата ЖЕЛБА ЗА УЧЕСТВО и чувството за ОДГОВОРНОСТ кон заедницата, СЕПАК ПОСТОИ ПЕСИМИЗАМ околу можноста за некакво влијание врз одлуките што се носат во локалната заедница.
Колку граѓаните веруваат дека доколку влијаат можат да променат нешто ?
"не можам да влијаам "
58%
"малку можам да влијаам"
19%
"донекаде можам да влијаам"
18%
"можам да влијаам"
5%
НЕМА РАЗЛИКА ПОМЕЃУ MЛАДИТЕ И ВОЗРАСНИТЕ ЗА ТОА КОЛКУ ВЕРУВААТ ДЕКА МОЖАТ НЕШТО ДА ПРОМЕНАТ НА ЛОКАЛНО НИВО.
MЛАДИТЕ ПОКАЖУВААТ ПОМАЛА ЗАИНТЕРЕСИРАНОСТ ЗА ВЛИЈАНИЕ НА ОДЛУКИТЕ НА ЛОКАЛНО НИВО ОД ПОВОЗРАСНИТЕ СОГРАЃАНИ.
Колку за граѓаните е важно гласањето на изборите?
15%
Воопшто
4%
Малку
11%
Делумно
24%
Важно
46%
Многу
48%
возрасни
38%
млади
ИМ Е МНОГУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
17%
возрасни
27%
млади
ИМ Е ВООПШТО или МАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
ВАЖНОСТА НА ГЛАСАЊЕТО СЕ ИЗРАЗУВА ВРЗ АКТИВНОСТА НА ГРАЃАНИТЕ, ОДНОСНО НИВНАТА ИЗЛЕЗНОСТ НА ГЛАСАЊЕ, ЗА РАЗЛИКА ОД ВОЗРАСНИТЕ НА МЛАДИТЕ ИМ Е ПОМАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ НА ИЗБОРИТЕ.
80% ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) ГЛАСАЛЕ РЕЧИСИ НА СИТЕ ИЗБОРИ
возрасни
84%
млади
68%
71% ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) СЕ ИЗЈАСНИЛЕ ДЕКА СО СИГУРНОСТ ЌЕ ГЛАСААТ НА НАРЕДНИТЕ ИЗБОРИ
возрасни
74%
млади
62%
Можеме да заклучиме дека:
ШТО ПОСТАРИ ГРАЃАНИТЕ,
ТОА Е ПОГОЛЕМА НАМЕРАТА ДА СЕ ГЛАСА ВО ИДНИНА.
КОЛКУ СЕ ПОМЛАДИ ГРАЃАНИТЕ, ТОЛКУ Е ПОВЕРОЈАТНО ТИЕ
ДА НЕ ГИ ИСКОРИСТИЛЕ СИТЕ СВОИ ПРАВА ЗА ГЛАС.
2015И покрај големата ЖЕЛБА ЗА УЧЕСТВО и чувството за ОДГОВОРНОСТ кон заедницата, СЕПАК ПОСТОИ ПЕСИМИЗАМ околу можноста за некакво влијание врз одлуките што се носат во локалната заедница.
Колку граѓаните веруваат дека доколку влијаат можат да променат нешто ?
"не можам да влијаам "
58%
"малку можам да влијаам"
18%
"донекаде можам да влијаам"
19%
"можам да влијаам"
5%
НЕМА РАЗЛИКА ПОМЕЃУ MЛАДИТЕ И ВОЗРАСНИТЕ ЗА ТОА КОЛКУ ВЕРУВААТ ДЕКА МОЖАТ НЕШТО ДА ПРОМЕНАТ НА ЛОКАЛНО НИВО.
MЛАДИТЕ ПОКАЖУВААТ ПОМАЛА ЗАИНТЕРЕСИРАНОСТ ЗА ВЛИЈАНИЕ НА ОДЛУКИТЕ НА ЛОКАЛНО НИВО ОД ПОВОЗРАСНИТЕ СОГРАЃАНИ.
Колку за граѓаните е важно гласањето на изборите?
14%
Воопшто
5%
Малку
13%
Делумно
25%
Важно
44%
Многу
48%
возрасни
32%
млади
ИМ Е МНОГУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
17%
возрасни
24%
млади
ИМ Е ВООПШТО или МАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
ВАЖНОСТА НА ГЛАСАЊЕТО СЕ ИЗРАЗУВА ВРЗ АКТИВНОСТА НА ГРАЃАНИТЕ, ОДНОСНО НИВНАТА ИЗЛЕЗНОСТ НА ГЛАСАЊЕ, ЗА РАЗЛИКА ОД ВОЗРАСНИТЕ НА МЛАДИТЕ ИМ Е ПОМАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ НА ИЗБОРИТЕ.
74% ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) ГЛАСАЛЕ РЕЧИСИ НА СИТЕ ИЗБОРИ
возрасни
83%
млади
62%
67% ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) СЕ ИЗЈАСНИЛЕ ДЕКА СО СИГУРНОСТ ЌЕ ГЛАСААТ НА НАРЕДНИТЕ ИЗБОРИ
возрасни
72%
млади
58%
Можеме да заклучиме дека:
ШТО ПОСТАРИ ГРАЃАНИТЕ,
ТОА Е ПОГОЛЕМА НАМЕРАТА ДА СЕ ГЛАСА ВО ИДНИНА.
КОЛКУ СЕ ПОМЛАДИ ГРАЃАНИТЕ, ТОЛКУ Е ПОВЕРОЈАТНО ТИЕ
ДА НЕ ГИ ИСКОРИСТИЛЕ СИТЕ СВОИ ПРАВА ЗА ГЛАС.
2014И покрај големата ЖЕЛБА ЗА УЧЕСТВО и чувството за ОДГОВОРНОСТ кон заедницата, СЕПАК ПОСТОИ ПЕСИМИЗАМ околу можноста за некакво влијание врз одлуките што се носат во локалната заедница.
Колку граѓаните веруваат дека доколку влијаат можат да променат нешто ?
57%
НЕ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
18%
МАЛКУ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
20%
ДОНЕКАДЕ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
5%
МНОГУ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
НЕМА РАЗЛИКА ПОМЕЃУ MЛАДИТЕ И ВОЗРАСНИТЕ ЗА ТОА КОЛКУ ВЕРУВААТ ДЕКА МОЖАТ НЕШТО ДА ПРОМЕНАТ НА ЛОКАЛНО НИВО.
MЛАДИТЕ ПОКАЖУВААТ НАЈМАЛА ЗАИНТЕРЕСИРАНОСТ ЗА ВЛИЈАНИЕ НА ОДЛУКИТЕ НА ЛОКАЛНО НИВО.
Колку за граѓаните е важно гласањето на изборите?
“многу ми е важно”
44%
“ми е важно”
23%
“делумно ми е важно”
13%
“малку ми е важно”
6%
“воопшто не ми е важно”
14%
48%
возрасни
34%
млади
ИМ Е МНОГУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
17%
возрасни
29%
млади
ИМ Е ВООПШТО или МАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
ВАЖНОСТА НА ГЛАСАЊЕТО СЕ ИЗРАЗУВА ВРЗ АКТИВНОСТА НА ГРАЃАНИТЕ, ОДНОСНО НИВНАТА ИЗЛЕЗНОСТ НА ГЛАСАЊЕ, ЗА РАЗЛИКА ОД ВОЗРАСНИТЕ НА МЛАДИТЕ ИМ Е ПОМАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ НА ИЗБОРИТЕ.
80%
ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) ГЛАСАЛЕ РЕЧИСИ НА СИТЕ ИЗБОРИ
70%
ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) СЕ ИЗЈАСНИЛЕ ДЕКА СО СИГУРНОСТ ЌЕ ГЛАСААТ НА НАРЕДНИТЕ ИЗБОРИ
возрасни85%
млади71%
возрасни75%
млади58%
Можеме да заклучиме дека:
ШТО ПОСТАРИ ГРАЃАНИТЕ,
ТОА Е ПОГОЛЕМА НАМЕРАТА ДА СЕ ГЛАСА ВО ИДНИНА.
КОЛКУ СЕ ПОМЛАДИ ГРАЃАНИТЕ, ТОЛКУ Е ПОВЕРОЈАТНО ТИЕ
ДА НЕ ГИ ИСКОРИСТИЛЕ СИТЕ СВОИ ПРАВА ЗА ГЛАС.
2013И покрај големата ЖЕЛБА ЗА УЧЕСТВО и чувството за ОДГОВОРНОСТ кон заедницата, СЕПАК ПОСТОИ ПЕСИМИЗАМ околу можноста за некакво влијание врз одлуките што се носат во локалната заедница.
Колку граѓаните веруваат дека доколку влијаат можат да променат нешто ?
60%
НЕ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
17%
МАЛКУ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
19%
ДОНЕКАДЕ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
4%
МНОГУ МОЖАТ ДА ВЛИЈААТ
НЕМА РАЗЛИКА ПОМЕЃУ MЛАДИТЕ И ВОЗРАСНИТЕ ЗА ТОА КОЛКУ ВЕРУВААТ ДЕКА МОЖАТ НЕШТО ДА ПРОМЕНАТ НА ЛОКАЛНО НИВО.
MЛАДИТЕ ПОКАЖУВААТ НАЈМАЛА ЗАИНТЕРЕСИРАНОСТ ЗА ВЛИЈАНИЕ НА ОДЛУКИТЕ НА ЛОКАЛНО НИВО.
Колку за граѓаните е важно гласањето на изборите?
“многу ми е важно”
45%
“ми е важно”
22%
“делумно ми е важно”
13%
“малку ми е важно”
7%
“воопшто не ми е важно”
14%
48%
возрасни
36%
млади
ИМ Е МНОГУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
18%
возрасни
29%
млади
ИМ Е ВООПШТО или МАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ
ВАЖНОСТА НА ГЛАСАЊЕТО СЕ ИЗРАЗУВА ВРЗ АКТИВНОСТА НА ГРАЃАНИТЕ, ОДНОСНО НИВНАТА ИЗЛЕЗНОСТ НА ГЛАСАЊЕ, ЗА РАЗЛИКА ОД ВОЗРАСНИТЕ НА МЛАДИТЕ ИМ Е ПОМАЛКУ ВАЖНО ДА ГЛАСААТ НА ИЗБОРИТЕ.
80%
ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) ГЛАСАЛЕ РЕЧИСИ НА СИТЕ ИЗБОРИ
возрасни85%
млади65%
70%
ОД ИСПИТАНИЦИТЕ (СО ПРАВО НА ГЛАС) СЕ ИЗЈАСНИЛЕ ДЕКА СО СИГУРНОСТ ЌЕ ГЛАСААТ НА НАРЕДНИТЕ ИЗБОРИ
возрасни75%
млади61%
МЛАДИТЕ ОД 27 ДО 36 ГОДИНИ ИМААТ НАЈМАЛА НАМЕРА ДА ГЛАСААТ
ШТО ПОСТАРИ ГРАЃАНИТЕ,
ТОА Е ПОГОЛЕМА НАМЕРАТА ДА СЕ ГЛАСА ВО ИДНИНА.
КОЛКУ СЕ ПОМЛАДИ ГРАЃАНИТЕ, ТОЛКУ Е ПОВЕРОЈАТНО ТИЕ
ДА НЕ ГИ ИСКОРИСТИЛЕ СИТЕ СВОИ ПРАВА ЗА ГЛАС.
И покрај големата ЖЕЛБА ЗА УЧЕСТВО и чувството за ОДГОВОРНОСТ кон заедницата, СЕПАК ПОСТОИ ПЕСИМИЗАМ околу можноста за некакво влијание врз одлуките што се носат во локалната заедница.
Колку граѓаните веруваат дека можат нешто да променат?
“НЕ МОЖАМ ДА ВЛИЈААМ”
53%
“МАЛКУ МОЖАМ ДА ВЛИЈААМ”
21%
“ДОНЕКАДЕ МОЖАМ ДА ВЛИЈААМ”
22%
“МОЖАМ ДА ВЛИЈААМ”
4%
НЕМА РАЗЛИКА ПОМЕЃУ MЛАДИТЕ И ВОЗРАСНИТЕ ЗА ТОА КОЛКУ ВЕРУВААТ ДЕКА МОЖАТ НЕШТО ДА ПРОМЕНАТ НА ЛОКАЛНО НИВО.
MЛАДИТЕ ПОКАЖУВААТ НАЈМАЛА ЗАИНТЕРЕСИРАНОСТ ЗА ВЛИЈАНИЕ НА ОДЛУКИТЕ НА ЛОКАЛНО НИВО.
Колку повеќе луѓето сметаат дека механизмите на системот се ефективни, толку повеќе веруваат дека можат да влијаат врз донесувањето на одлуките.
A како до влијание врз одлуките?
ПРЕКУ КООПЕРАТИВНИ МЕХАНИЗМИ
КОНТАКТ СО
Oпштината
Месната заедница
Градоначалникот
Пратениците
ИЛИ
ПРЕКУ СПРОТИСТАВУВАЧКИ МЕХАНИЗМИ
Протест
Контакт со медиуми
Контакт со НВО
Потпишување петиции
И МЛАДИТЕ И ВОЗРАСНИТЕ ПОДЕДНАКВО ЈА ОЦЕНУВААТ ЕФЕКТИВНОСТА НА КООПЕАТИВНИТЕ МЕХАНИЗМИ.
ВО СПОРЕДБА СО ВОЗРАСНИТЕ, МЛАДИТЕ МИСЛАТ ДЕКА СПРОТИСТАВУВАЧКИТЕ МEХАНИЗМИ СЕ ПОЕФЕКТИВНИ
Колку граѓаните мислат дека овие механизми се ефективни?
ПРОТЕСТОТ НЕМА ДА СМЕНИ НИШТО. ПОДОБРО ДА ПОБАРАМ ПРИЕМЕН ДЕН КАЈ ГРАДОНАЧАЛНИКОТ.
Преку контакт со ▼
Совет на општина56%
Mесна заедница55%
Градоначалник54%
Пратеници43%
КОНТАКТИРАЊЕТО НА ПРАТЕНИЦИТЕ НЕ МИ ДЕЛУВА ЕФЕКТИВНО. ПРЕТПОЧИТАМ ДА ИМ СЕ ЈАВАМ НА МЕДИУМИТЕ.
Преку ▼
Контакт со медиуми63%
Контакт со НВО55%
Петиција49%
Протест39%
НА ГРАЃАНИТЕ КОИ СМЕТААТ ДЕКА ОВИЕ МЕХАНИЗМИ СЕ ЕФЕКТИВНИ ИМ Е ПОВАЖНО ДА ВЛИЈААТ ВРЗ ОДЛУКИТЕ И СМЕТААТ ДЕКА ПОДОБРУВАЊЕТО НА ОПШТЕСТВОТО Е НИВНА РАБОТА
ГРАЃАНИТЕ КОИ ВЕРУВААТ ВО ЕФЕКТИВНОСТА НА КООПЕРАТИВНИТЕ МЕХАНИЗМИ СЕ ПОЗАДОВОЛНИ
ОД СВОИТЕ МЕСТА НА ЖИВЕЕЊЕ.
НА ОНИЕ ПАК КОИ ВЕРУВААТ ПОВЕЌЕ ВО ЕФЕКТИВНОСТА НА СПРОТИСТАВУВАЧКИТЕ MEХАНИЗМИ ИМ Е ПОВАЖНО ДА ВЛИЈААТ
НА ДОНЕСУВАЊЕТО НА ОДЛУКИТЕ.
Со ова се потенцира важноста на постоењето на
КООПЕРАТИВЕН СИСТЕМ МЕЃУ ГРАЃАНИТЕ И ВЛАСТА
2016
ЕДЕН ОД ТРИ (31%) ГРАЃАНИ УЧЕСТВУВАЛЕ ВО ГРАЃАНСКА ИНИЦИЈАТИВА
Но кој најмногу учествува во граѓанските иницијативи?
возраст
31%
возрасни
29%
млади
пол
36%
мажи
25%
жени
вработеност
33%
вработени
27%
невработени
образование
41%
СО ВИСОКО
28%
со средно
18%
со основно
примања
39%
НАД 15 000 ден.
28%
ДО 15 000 ден.
28%
ДО 5 000 ден.
Како граѓаните се обидувале да влијаат врз одлуките?
Преку контакт со ▼
21%
градоначалник или советник на општина
12%
политичка партија
12%
владин претставник
9%
пратеник
5%
министер
Преку ▼
18%
јавна расправа, состанок за локални проблеми
18%
протест, демонстрација, јавен собир
11%
потпишување петиција
8%
поднесување предлог или претставка
7%
работна група за дискусија во општината
Пратениците се многу помалку контактирани од граѓаните во споредба со локалната власт, иако тие имаат приемни денови за граѓаните.
Младите во 2016 веќе не се разликуваат од повозрасните во своите обиди за влијание врз донесувањето на одлуките.
Што според граѓаните БИ ГО ОЛЕСНИЛО НИВНОТО УЧЕСТВО во донесувањето одлуки?
13%
Доколку беше полесно да стапам во контакт со советот
17%
Доколку беше полесно да стапам во контакт со градоначалникот
10%
Доколку имав повеќе време на располагање
ЗАБЕЛЕШКА: ОТВОРЕНО ПРАШАЊЕ, НА ИСПИТАНИЦИТЕ НЕ ИМ СЕ СУГЕРИРАЊЕ НИТУ ЕДЕН ОДГОВОР.
МЛАДИТЕ ВЕРУВААТ ДЕКА КОНТАКТ СО СОВЕТОТ И ИНТЕРНЕТ ПЛАТФОРМИТЕ СЕ ОНИЕ КОИ БИ ИМ ОВОЗМОЖИЛЕ БРЗО И ЛЕСНО ДА СЕ ВЛУЧАТ ВО ДОНЕСУВАЊЕТО НА ОДЛУКИТЕ
Зошто граѓаните
НЕ УЧЕСТВУВААТ во граѓански иницијативи?
НЕМАМ ВРЕМЕ, ИМАМ ДОСТА ОБВРСКИ
27%
НЕ СУМ БИЛ/А ИНФОРМИРАН/А, НЕ ЗНАМ КАДЕ ДА СЕ ОБРАТАМ
9%
НЕ ПОСТОЈАТ ИНИЦИЈАТИВИ, ЛУЃЕТО НЕ СЕ ОРГАНИЗИРААТ
20%
НИКОЈ НЕ МЕ ПОВИКАЛ
13%
НЕМАМ ДОВЕРБА ВО ЕФИКАСНОСТА И ИСКРЕНОСТА НА ИНИЦИЈАТИВИТЕ
3%
МЕНЕ НЕ МЕ ИНТЕРЕСИРААТ ТАКВИ РАБОТИ
7%
ДРУГИ ПРИЧИНИ
10%
Покрај ГРАЃАНСКИТЕ ИНИЦИЈАТИВИ важна форма на ангажираното граѓанство претставува и ВОЛОНТЕРСТВОТО како...
ПОМОШ ДО ОРГАНИЗАЦИИ Доброволно бесплатно помагање на клуб/организација
21%ОД ГРАЃАНИТЕ НА Р. МАКЕДОНИЈА СЕ ЧЛЕНОВИ ВО НЕКОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА.
ОД НИВ 89% ДАВААТ БЕСПЛАТНА ПОМОШ НА СВОИТЕ ОРГАНИЗАЦИИ НАЈЧЕСТО ВО ФОРМА НА ПОМОШ ПРИ ОРГАНИЗАЦИЈА НА НАСТАНИ (61%), МЕЃУТОА И ПРЕКУ БЕСПЛАТНА СЕКРЕТАРСКА ИЛИ АДМИНИСТРАТИВНА РАБОТА (24%), СОБИРАЊЕ И РАКУВАЊЕ СО ПАРИ (37%) ИЛИ ДРУГА ПРАКТИЧНА ПОМОШ (55%)
ПОМОШ ДО ИНДИВИДУИ Доброволно бесплатно помагање на некој кој не им е роднина
89%помагале на луѓе што не им се роднини.
47%
ВОЗЕЊЕ ИЛИ ПРИДРУЖУВАЊЕ
43%
ОДРЖУВАЊЕ КОНТАКТ СО ЛИЦА СО ПОТЕШКОТИИ
37%
КУПУВАЊЕ РАБОТИ, ПОДИГНУВАЊЕ ПЕНЗИЈА
31%
ГРИЖА ЗА ИМОТ ИЛИ ЗА ДОМАШНО МИЛЕНИЧЕ
32%
ПОМОШ ПРИ ПОПРАВКИ
... ШТО УКАЖУВА НА ТОА ДЕКА ГРАЃАНИТЕ СЕ СЕПАК ПОДГОТВЕНИ ДА ОДВОЈАТ ОД СВОЕТО ВРЕМЕ ЗА ДА МУ ПОМОГНАТ НА ДРУГ ИАКО ТОА НЕ ГО ПРАВАТ ВО РАМКИ НА ФОРМАЛНИ ЗДРУЖЕНИЈА.
2015
ЕДЕН ОД ТРИ (32%) ГРАЃАНИ УЧЕСТВУВАЛЕ ВО ГРАЃАНСКА ИНИЦИЈАТИВА
Но кој најмногу учествува во граѓанските иницијативи?
возраст
32%
возрасни
34%
млади
пол
39%
мажи
26%
жени
вработеност
34%
вработени
32%
невработени
образование
45%
СО ВИСОКО
28%
со средно
22%
со основно
примања
36%
НАД 15 000 ден.
30%
ДО 15 000 ден.
32%
ДО 5 000 ден.
Како граѓаните се обидувале да влијаат врз одлуките?
Преку контакт со ▼
20%
градоначалник или советник на општина
14%
политичка партија
9%
владин претставник
13%
пратеник
5%
министер
Преку ▼
15%
јавна расправа, состанок за локални проблеми
21%
протест, демонстрација, јавен собир
14%
потпишување петиција
9%
поднесување предлог или претставка
6%
работна група за дискусија во општината
Пратениците се многу помалку контактирани од граѓаните во споредба со локалната власт, иако тие имаат приемни денови за граѓаните.
Младите во 2015 веќе не се разликуваат од повозрасните во своите обиди за влијание врз донесувањето на одлуките.
Што според граѓаните БИ ГО ОЛЕСНИЛО НИВНОТО УЧЕСТВО во донесувањето одлуки?
18%
Доколку беше полесно да стапам во контакт со советот
13%
Доколку беше полесно да стапам во контакт со градоначалникот
10%
Доколку имав повеќе време на располагање
ЗАБЕЛЕШКА: ОТВОРЕНО ПРАШАЊЕ, НА ИСПИТАНИЦИТЕ НЕ ИМ СЕ СУГЕРИРАЊЕ НИТУ ЕДЕН ОДГОВОР.
МЛАДИТЕ ВЕРУВААТ ДЕКА КОНТАКТ СО СОВЕТОТ И ИНТЕРНЕТ ПЛАТФОРМИТЕ СЕ ОНИЕ КОИ БИ ИМ ОВОЗМОЖИЛЕ БРЗО И ЛЕСНО ДА СЕ ВЛУЧАТ ВО ДОНЕСУВАЊЕТО НА ОДЛУКИТЕ
Зошто граѓаните
НЕ УЧЕСТВУВААТ во граѓански иницијативи?
НЕМАМ ВРЕМЕ, ИМАМ ДОСТА ОБВРСКИ
32%
НЕ СУМ БИЛ/А ИНФОРМИРАН/А, НЕ ЗНАМ КАДЕ ДА СЕ ОБРАТАМ
17%
НЕ ПОСТОЈАТ ИНИЦИЈАТИВИ, ЛУЃЕТО НЕ СЕ ОРГАНИЗИРААТ
16%
НИКОЈ НЕ МЕ ПОВИКАЛ
11%
НЕМАМ ДОВЕРБА ВО ЕФИКАСНОСТА И ИСКРЕНОСТА НА ИНИЦИЈАТИВИТЕ
7%
МЕНЕ НЕ МЕ ИНТЕРЕСИРААТ ТАКВИ РАБОТИ
7%
ДРУГИ ПРИЧИНИ
10%
Покрај ГРАЃАНСКИТЕ ИНИЦИЈАТИВИ важна форма на ангажираното граѓанство претставува и ВОЛОНТЕРСТВОТО како...
ПОМОШ ДО ОРГАНИЗАЦИИ Доброволно бесплатно помагање на клуб/организација
17%ОД ГРАЃАНИТЕ НА Р. МАКЕДОНИЈА СЕ ЧЛЕНОВИ ВО НЕКОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА.
ОД НИВ 86% ДАВААТ БЕСПЛАТНА ПОМОШ НА СВОИТЕ ОРГАНИЗАЦИИ НАЈЧЕСТО ВО ФОРМА НА ПОМОШ ПРИ ОРГАНИЗАЦИЈА НА НАСТАНИ (70%), МЕЃУТОА И ПРЕКУ БЕСПЛАТНА СЕКРЕТАРСКА ИЛИ АДМИНИСТРАТИВНА РАБОТА (23%), СОБИРАЊЕ И РАКУВАЊЕ СО ПАРИ (38%) ИЛИ ДРУГА ПРАКТИЧНА ПОМОШ (51%)
ПОМОШ ДО ИНДИВИДУИ Доброволно бесплатно помагање на некој кој не им е роднина
87%помагале на луѓе што не им се роднини.
43%
ВОЗЕЊЕ ИЛИ ПРИДРУЖУВАЊЕ
44%
ОДРЖУВАЊЕ КОНТАКТ СО ЛИЦА СО ПОТЕШКОТИИ
40%
КУПУВАЊЕ РАБОТИ, ПОДИГНУВАЊЕ ПЕНЗИЈА
32%
ГРИЖА ЗА ИМОТ ИЛИ ЗА ДОМАШНО МИЛЕНИЧЕ
34%
ПОМОШ ПРИ ПОПРАВКИ
... ШТО УКАЖУВА НА ТОА ДЕКА ГРАЃАНИТЕ СЕ СЕПАК ПОДГОТВЕНИ ДА ОДВОЈАТ ОД СВОЕТО ВРЕМЕ ЗА ДА МУ ПОМОГНАТ НА ДРУГ ИАКО ТОА НЕ ГО ПРАВАТ ВО РАМКИ НА ФОРМАЛНИ ЗДРУЖЕНИЈА.
2014Видовме дека солидарноста и чувството на припадност влијаат и врз задоволството со местото на живеење и врз желбата за дејствување.
СЕПАК ГОЛЕМАТА НЕДОВЕРБА ВО ФУНКЦИОНИРАЊЕТО НА СИСТЕМОТ Е МОЖЕБИ ПРИЧИНАТА ШТО
ВЕЌЕ ЕДЕН ОД ТРИ (33%) ГРАЃАНИ УЧЕСТВУВАЛЕ ВО ГРАЃАНСКА ИНИЦИЈАТИВА
Но кој најмногу учествува во граѓанските иницијативи?
возраст
33%
возрасни
32%
млади
пол
40%
мажи
26%
жени
вработеност
38%
вработени
29%
невработени
образование
38%
СО ВИСОКО
31%
со средно
32%
со основно
примања
39%
НАД 15 000 ден.
32%
ДО 15 000 ден.
29%
ДО 5 000 ден.
Како граѓаните се обидувале да влијаат врз одлуките?
Преку контакт со ▼
24%
градоначалник или советник на општина
18%
политичка партија
13%
владин претставник
11%
пратеник
6%
министер
Преку ▼
17%
јавна расправа, состанок за локални проблеми
13%
протест, демонстрација, јавен собир
12%
потпишување петиција
12%
поднесување предлог или претставка
9%
работна група за дискусија во општината
Пратениците се многу помалку контактирани од граѓаните во споредба со локалната власт, иако тие имаат приемни денови за граѓаните.
Младите во 2014 веќе не се разликуваат од повозрасните во своите обиди за влијание врз донесувањето на одлуките.
Што според граѓаните БИ ГО ОЛЕСНИЛО НИВНОТО УЧЕСТВО во донесувањето одлуки?
16%
Доколку градоначалникот и советниците беа подостапни
14%
Доколку имав можност да учествувам во јавна дискусија или работна група
12%
Доколку побараа мое мислење
ЗАБЕЛЕШКА: ОТВОРЕНО ПРАШАЊЕ, НА ИСПИТАНИЦИТЕ НЕ ИМ СЕ СУГЕРИРАЊЕ НИТУ ЕДЕН ОДГОВОР.
МЛАДИТЕ ВЕРУВААТ ДЕКА ИНТЕРНЕТ ПЛАТФОРМИТЕ СЕ ОНИЕ КОИ БИ ИМ ОВОЗМОЖИЛЕ БРЗО И ЛЕСНО ДА СЕ ВЛУЧАТ ВО ДОНЕСУВАЊЕТО НА ОДЛУКИТЕ
Зошто граѓаните
НЕ УЧЕСТВУВААТ во граѓански иницијативи?
НЕМАМ ВРЕМЕ, ИМАМ ДОСТА ОБВРСКИ
31%
НЕ СУМ БИЛ/А ИНФОРМИРАН/А, НЕ ЗНАМ КАДЕ ДА СЕ ОБРАТАМ
14%
НЕ ПОСТОЈАТ ИНИЦИЈАТИВИ, ЛУЃЕТО НЕ СЕ ОРГАНИЗИРААТ
23%
НИКОЈ НЕ МЕ ПОВИКАЛ
12%
НЕМАМ ДОВЕРБА ВО ЕФИКАСНОСТА И ИСКРЕНОСТА НА ИНИЦИЈАТИВИТЕ
3%
МЕНЕ НЕ МЕ ИНТЕРЕСИРААТ ТАКВИ РАБОТИ
9%
ДРУГИ ПРИЧИНИ
22%
Покрај ГРАЃАНСКИТЕ ИНИЦИЈАТИВИ важна форма на ангажираното граѓанство претставува и ВОЛОНТЕРСТВОТО како...
ПОМОШ ДО ОРГАНИЗАЦИИ
Доброволно бесплатно помагање на клуб/организација ➨
21% од граѓаните на Р. Македонија се членови во НЕКОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА.
Од нив 24% волонтираат барем еднаш неделно
Од нив 96% даваат бесплатна помош на своите организации најчесто во форма на помош при организација на настани (72%), меѓутоа и преку бесплатна секретарска или административна работа (23%), собирање и ракување со пари (34%) или друга практична помош (49%)
ПОМОШ ДО ИНДИВИДУИ
Доброволно бесплатно помагање на некој кој не им е роднина ➨
92% ПОМОГНАЛЕ НА ЛУЃЕ ШТО НЕ ИМ СЕ РОДНИНИ СО...
... ШТО УКАЖУВА НА ТОА ДЕКА ГРАЃАНИТЕ СЕ СЕПАК ПОДГОТВЕНИ ДА ОДВОЈАТ ОД СВОЕТО ВРЕМЕ ЗА ДА МУ ПОМОГНАТ НА ДРУГ ИАКО ТОА НЕ ГО ПРАВАТ ВО РАМКИ НА ФОРМАЛНИ ЗДРУЖЕНИЈА.
49%
ВОЗЕЊЕ или ПРИДРУЖУВАЊЕ
46%
ОДРЖУВАЊЕ КОНТАКТ СО ЛИЦА СО ПОТЕШКОТИИ
42%
КУПУВАЊЕ РАБОТИ, ПОДИГНУВАЊЕ ПЕНЗИЈА
39%
ГРИЖА ЗА ИМОТ ИЛИ ЗА ДОМАШНО МИЛЕНИЧЕ
38%
ПОМОШ ПРИ ПОПРАВКИ
2013Видовме дека солидарноста и чувството на припадност влијаат и врз задоволството со местото на живеење и врз желбата за дејствување.
СЕПАК ГОЛЕМАТА НЕДОВЕРБА ВО ФУНКЦИОНИРАЊЕТО НА СИСТЕМОТ Е МОЖЕБИ ПРИЧИНАТА ШТО
ПОВЕЌЕ ОД ЕДЕН ОД ЧЕТИРИ (27%) ГРАЃАНИ УЧЕСТВУВАЛЕ ВО ГРАЃАНСКА ИНИЦИЈАТИВА
Но кој најмногу учествува во граѓанските иницијативи?
возраст
29%
возрасни
22%
млади
пол
34%
мажи
20%
жени
вработеност
34%
вработени
23%
невработени
образование
36%
СО ВИСОКО
27%
со средно
15%
со основно
примања
40%
НАД 15 000 ден.
23%
ДО 15 000 ден.
23%
ДО 5 000 ден.
Како граѓаните се обидувале да влијаат врз одлуките?
Преку контакт со ▼
22%
градоначалник или советник на општина
16%
политичка партија
12%
владин претставник
10%
пратеник
5%
министер
Преку ▼
16%
јавна расправа, состанок за локални проблеми
11%
протест, демонстрација, јавен собир
10%
потпишување петиција
9%
поднесување предлог или претставка
7%
работна група за дискусија во општината
Пратениците се многу помалку контактирани од граѓаните во споредба со локалната власт, иако тие имаат приемни денови за граѓаните.
Мажите, оние со повисоко
образование и примања,
вработените и повозрасните повеќе се обидуваат да влијаат на донесувањето на одлуките.
Што според граѓаните БИ ГО ОЛЕСНИЛО НИВНОТО УЧЕСТВО во донесувањето одлуки?
23%
Доколку беше полесно да стапам во контакт со градоначалникот
21%
Доколку беше полесно да стапам во контакт со советот
20%
Доколку имав можност да учествувам во работна група или јавна дискусија за проблемите
17%
Доколку имав моќност да го дадам своето мислење онлајн
15%
Доколку бев повеќе информиран/а за проблемите
13%
Доколку имав повеќе време на располагање
ЗАБЕЛЕШКА: ОТВОРЕНО ПРАШАЊЕ, НА ИСПИТАНИЦИТЕ НЕ ИМ СЕ СУГЕРИРАЊЕ НИТУ ЕДЕН ОДГОВОР.
МЛАДИТЕ ВЕРУВААТ ДЕКА ИНТЕРНЕТ ПЛАТФОРМИТЕ СЕ ОНИЕ КОИ БИ ИМ ОВОЗМОЖИЛЕ БРЗО И ЛЕСНО ДА СЕ ВЛУЧАТ ВО ДОНЕСУВАЊЕТО НА ОДЛУКИТЕ
Зошто граѓаните
НЕ УЧЕСТВУВААТ во граѓански иницијативи?
НЕМАМ ВРЕМЕ, ИМАМ ДОСТА ОБВРСКИ
25%
НЕ СУМ БИЛ/А ИНФОРМИРАН/А, НЕ ЗНАМ КАДЕ ДА СЕ ОБРАТАМ
15%
НЕ ПОСТОЈАТ ИНИЦИЈАТИВИ, ЛУЃЕТО НЕ СЕ ОРГАНИЗИРААТ
15%
НИКОЈ НЕ МЕ ПОВИКАЛ
14%
НЕМАМ ДОВЕРБА ВО ЕФИКАСНОСТА И ИСКРЕНОСТА НА ИНИЦИЈАТИВИТЕ
2%
МЕНЕ НЕ МЕ ИНТЕРЕСИРААТ ТАКВИ РАБОТИ
8%
ДРУГИ ПРИЧИНИ
14%
Покрај ГРАЃАНСКИТЕ ИНИЦИЈАТИВИ важна форма на ангажираното граѓанство претставува и ВОЛОНТЕРСТВОТО како...
ПОМОШ ДО ОРГАНИЗАЦИИ
Доброволно бесплатно помагање на клуб/организација ➨
17% од граѓаните на Р. Македонија се членови во НЕКОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА.
Од нив 17% волонтираат барем еднаш неделно
Од нив 86% даваат бесплатна помош на своите организации најчесто во форма на помош при организација на настани (62%), меѓутоа и преку бесплатна секретарска или административна работа (25%), собирање и ракување со пари (29%) или друга практична помош (44%)
ПОМОШ ДО ИНДИВИДУИ
Доброволно бесплатно помагање на некој кој не им е роднина ➨
80% ПОМОГНАЛЕ НА ЛУЃЕ ШТО НЕ ИМ СЕ РОДНИНИ СО...
... ШТО УКАЖУВА НА ТОА ДЕКА ГРАЃАНИТЕ СЕ СЕПАК ПОДГОТВЕНИ ДА ОДВОЈАТ ОД СВОЕТО ВРЕМЕ ЗА ДА МУ ПОМОГНАТ НА ДРУГ ИАКО ТОА НЕ ГО ПРАВАТ ВО РАМКИ НА ФОРМАЛНИ ЗДРУЖЕНИЈА.
50%
ВОЗЕЊЕ или ПРИДРУЖУВАЊЕ
43%
ОДРЖУВАЊЕ КОНТАКТ СО ЛИЦА СО ПОТЕШКОТИИ
43%
ПОМОШ ПРИ ПОПРАВКИ
40%
КУПУВАЊЕ РАБОТИ, ПОДИГНУВАЊЕ ПЕНЗИЈА
38%
ГРИЖА ЗА ИМОТ ИЛИ ЗА ДОМАШНО МИЛЕНИЧЕ
Видовме дека солидарноста и чувството на припадност влијаат и врз задоволството со местото на живеење и врз желбата за дејствување.
СЕПАК ГОЛЕМАТА НЕДОВЕРБА ВО ФУНКЦИОНИРАЊЕТО НА СИСТЕМОТ Е МОЖЕБИ ПРИЧИНАТА ШТО
САМО ЕДЕН ОД ПЕТ ГРАЃАНИ (22%) УЧЕСТВУВАЛЕ ВО ГРАЃАНСКА ИНИЦИЈАТИВА
Кој најмногу учествува во граѓанските иницијативи?
возраст
23%
возрасни
20%
млади
пол
25%
мажи
19%
жени
вработеност
25%
вработени
20%
невработени
образование
30%
СО ВИСОКО
21%
со средно
17%
со основно
примања
30%
НАД 15 000 ден.
23%
ДО 15 000 ден.
15%
ДО 5 000 ден.
Како граѓаните се обидувале да влијаат врз одлуките?
Преку контакт со ▼
23%
градоначалник или советник на општина
10%
политичка партија
7%
пратеник
5%
владин претставник
4%
министер
Преку ▼
16%
јавна расправа, состанок за локални проблеми
9%
потпишување петиција
9%
поднесување предлог или претставка
8%
протест, демонстрација, јавен собир
7%
работна група за дискусија во општината
Пратениците се многу помалку контактирани од граѓаните во споредба со локалната власт, иако тие имаат приемни денови за граѓаните.
Мажите, оние со повисоко
образование и примања,
вработените и повозрасните повеќе се обидуваат да влијаат на донесувањето на одлуките.
Што според граѓаните БИ ГО ОЛЕСНИЛО НИВНОТО УЧЕСТВО во донесувањето одлуки?
ДАЛИ ДОКОЛКУ СОВЕТОТ ДИРЕКТНО ВЕ КОНТАКТИРА БИ ВИ БИЛО ПОЛЕСНО ДА СЕ ВКЛУЧИТЕ?
76%
ДА
ДАЛИ ДОКОЛКУ ИМАТЕ МОЖНОСТА ДА СЕ ВКЛУЧИТЕ ВО РАБОТНА ГРУПА БИ ВИ БИЛО ПОЛЕСНО ДА СЕ ВКЛУЧИТЕ?
74%
ДА
ДАЛИ ДОКОЛКУ МОЖЕТЕ СВОЕТО МИСЛЕЊЕ ДА ГО ДАДЕТЕ ОНЛАЈН БИ ВИ БИЛО ПОЛЕСНО ДА СЕ ВКЛУЧИТЕ?
59%
ДА
Зошто граѓаните
НЕ УЧЕСТВУВААТ во граѓански иницијативи?
НЕМАМ ВРЕМЕ, ИМАМ ДОСТА ОБВРСКИ
40%
НЕ СУМ БИЛ/А ИНФОРМИРАН/А, НЕ ЗНАМ КАДЕ ДА СЕ ОБРАТАМ
11%
НЕ ПОСТОЈАТ ИНИЦИЈАТИВИ, ЛУЃЕТО НЕ СЕ ОРГАНИЗИРААТ
10%
НИКОЈ НЕ МЕ ПОВИКАЛ
8%
НЕМАМ ДОВЕРБА ВО ЕФИКАСНОСТА И ИСКРЕНОСТА НА ИНИЦИЈАТИВИТЕ
8%
МЕНЕ НЕ МЕ ИНТЕРЕСИРААТ ТАКВИ РАБОТИ
6%
ДРУГИ ПРИЧИНИ
17%
Покрај ГРАЃАНСКИТЕ ИНИЦИЈАТИВИ важна форма на ангажираното граѓанство претставува и ВОЛОНТЕРСТВОТО како...
ПОМОШ ДО ОРГАНИЗАЦИИ
Доброволно бесплатно помагање на клуб/организација
ПОМОШ ДО ИНДИВИДУИ
Доброволно бесплатно помагање на некој кој не им е роднина
18% од граѓаните на Р. Македонија се членови во НЕКОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА.
Од нив 82% даваат бесплатна помош на своите организации најчесто во форма на помош при организација на настани (70%), меѓутоа и преку бесплатна секретарска или административна работа (31%), собирање и ракување со пари (36%) или друга практична помош (49%)
Од нив 32% волонтираат барем еднаш неделно
ИАКО БРОЈОТ НА ОНИЕ КОИ УЧЕСТВУВААТ ВО ОРГАНИЗИРАНО ВОЛОНТЕРСТВО Е МАЛ, СЕПАКДУРИ 80% ПОМОГНАЛЕ НА ЛУЃЕ ШТО НЕ ИМ СЕ РОДНИНИ СО...
43%
ВОЗЕЊЕ или ПРИДРУЖУВАЊЕ
41%
ОДРЖУВАЊЕ КОНТАКТ СО ЛИЦА СО ПОТЕШКОТИИ
39%
КУПУВАЊЕ РАБОТИ, ПОДИГНУВАЊЕ ПЕНЗИЈА
39%
ПОМОШ ПРИ ПОПРАВКИ
38%
ГРИЖА ЗА ИМОТ ИЛИ ЗА ДОМАШНО МИЛЕНИЧЕ
Што заклучивме?
ДОВЕРБАТА ВО СИСТЕМОТ
ЧУВСТВОТО НА
ИНДИВИДУАЛНА
МОЌ ЗА ДА
СЕ ВЛИЈАЕ
ЧУВСТВОТО НА
ПРИПАДНОСТ ВО
ЗАЕДНИЦАТА
придонесуваат за
ЗАДОВОЛСТВОТО ОД
МЕСТОТО НА ЖИВЕЕЊЕ
ДОБРОСОСТОЈБАТА
НА ГРАЃАНИТЕ
За истражувањето
Истражувањето е спроведено преку комјутерски асистирано, телефонско интервју. Примерокот е репрезентативен за Република Македонија и се состои од 1215 испитаници на возраст од 16 до 66 години.
Граѓанско учество е креиран и одржуван од страна на Реактор - Истражување во акција, во рамки на програмата за граѓанско општество.
Истражувањето е спроведено преку комјутерски асистирано, телефонско интервју. Примерокот е репрезентативен за Република Македонија и се состои од 1215 испитаници на возраст од 16 до 66 години.
Истражувањето е спроведено преку комјутерски асистирано, телефонско интервју. Примерокот е репрезентативен за Република Македонија и се состои од 1118 испитаници на возраст од 16 до 66 години.
Истражувањето е спроведено преку комјутерски асистирано, телефонско интервју. Примерокот е репрезентативен за Република Македонија и се состои од 1120 испитаници на возраст од 16 до 66 години.
Истражувањето е спроведено преку комјутерски асистирано, телефонско интервју. Примерокот е репрезентативен за Република Македонија и се состои од 1209 испитаници на возраст од 16 до 66 години.